Za zdrave osobe u čijoj porodici nije bilo bolesti holesterol u krvi ne bi smeo biti veći od 5,0 mmol/lit.

Reč je o količini ukupnog holesterola u krvi, ali potrebno je razlikovati “koristan” (HDL) od “štetnog” (LDL) holesterola
Postoji samo jedan oblik molekula holesterola, ali u krvi molekuli holesterola imaju drugačiji put. LDL holesterol je onaj holesterol koji je u LDL česticama i iz njih se taloži na zidove krvnih sudova izazivajući arteriosklerozu. On se, dakle nakuplja u obliku arterioskleroznih naslaga koje smanjuju obim i prohodnost krvnih sudova. Srećom postoje HDL čestice koje ublažavaju te štetne pojave.

Ove čestice sakupljaju višak holesterola sa mesta gde ga ima previše i odnose ga u jetru. Stoga su HDL čestice vredan čistač krvnih žila. Normalna kolićina LDL holesterola je manja od 3 mmola/lit, a HDL holesterola mora biti veća od 1 mmola/lit.

2. Kada treba proveriti nivo holesterola u krvi

Ako osoba potiče iz porodice u kojoj je bilo obolelih od bolesti kao što su srčani infarkt, moždani udar, ako boluju od šećerne bolesti, puše ili imaju povišeni krvni pritisak trebalo bi da provere nivo holesterola u 20. godini života.

Ako osoba nema zdravstvenih tegoba koje bi mogle uticati na nivo holesterola u krvi, npr. ozbiljne bolesti jetre, bubrega ili štitne žlezde, muškarcima se preporučuje provera nivoa holesterola u krvi jednom u tri godine od 45. godine, a ženama jednom u tri godine nakon 55. godine života (ili nakon menopauze).

3. Moze li povišena količina holesterola u krvi uzrokovati infarkt srca?

Glavni faktori rizika za bolesti srca i krvnih sudova, uključujući infarkt, su povišen nivo holesterola u krvi, pušenje i povišen krvni pritisak. To sve ugrožava zdravlje krvnih sudova. Opasnost od infarkta srca povećava se sa povećanjem broja uzročnika rizika, ali povišeni nivo holesterola je najvažniji uzročnik infarkta srca.

4. Da li su muškarci i žene u jednakoj opasnosti?

Zahvaljujući zaštitnom uticaju ženskog polnog hormona, estrogena, žene su u manjoj opasnosti od bolesti krvnih sudova i srca, ali samo do menopauze. Nakon toga preti im isti rizik kao i kod muškaraca, a ako imaju i faktore rizika čak i veća.

Muškarci su ugroženiji od žena, jer muški polni hormon testosteron snižava nivo “korisnog” HDL holesterola koji odstranjuju masne naslage sa zidova krvnih sudova.

5. Da li je debljina znak povišene količine holesterola u krvi?

Povišena količina holesterola u krvi nije uvek vezana sa povišenom telesnom težinom. Većina osoba koje boluju od veoma povišene količine holesterola u krvi uslovljeno genetskom – naslednom predispozicijom nejčešće su normalne telesne težine ili su čak mršave.

Ipak, osobe sa povećanom telesnom težinom , posebno osobe koje višak masnog tkiva imaju u području trbuha tzv. središnja ili androidna debljina imaju povišeni holesterol u krvi. Masnoće nakupljene na tom delu tela lako se pokreću i lako odlaze u jetru gde iz njih nastaju lipoproteini koji se pretvaraju u LDL. Zbog toga ova vrsta debljine (obim struka veći od 88cm, ili 102cm kod muškaraca), povećava opasnost od arterioskleroze i bolesti koje ona uzrokuje, a od kojih su najvažnije infarkt srca i moždani udar.

6. Da li je konzumiranje maslinovog ulja dovoljna zaštita?

Maslinovo ulje je najzdravije od svih ulja i povoljno utiče na “štetni” holesterol u krvi. Ipak, ne pruža organizmu zaštitu od štetnog uticaja holesterola. Lekari preporučuju jednu kašiku maslinovog ulja za jednu osobu pri pečenju, a dve kašike za začinjavanje salata.

7. Koje namirnice treba izbegavati?

Pretpostavlja se da je kod pola bolesnika s povišenom količinom holesterola u krvi uzrok nepravilna ishrana, kod ostalih genetska predispozicija. Najbolji način održavanja zadovoljavajućeg nivoa holesterola je uravnotežena, raznovrsna ishrana.

Neke namirnice sadrže povećanu količinu zasićenih masnoća i holesterola kao jaja- žumance, iznutrice kao džigerica i mozak. Masnoće životinjskog porekla kao puter, pavlaka, suvomesnati proizvodi, tvrdi punomasni sirevi, crveno meso takođe sadrže zasićene masne kiseline koje dovode do porasta LDL holesterola.

Dakle, zdrava ishrana je ona u kojoj su zastupljene sve namirnice, ali u kojoj se vodi računa o količinama namirnica. Važno je jesti dosta voća i povrća, a umesto crvenog mesa ribu.

8. Da li pilule za kontracepciju povećavaju rizik?

Pilule za kontracepciju mogu uticati na porast već genetski uslovljene povišene kolišine holesterola u krvi, ali neće povisiti normalnu količinu holesterola kod zdravih žena.

9. Da li dugotrajno uzimanje statina može biti opasno?

Statini koče sintezu holesterola u jetri, a onda posredno podstiču uklanjanje holesterola u krvi. Prepisuje se za lečenje povišene količine holesterola u krvi ako se dijetalnom ishranom ne postigne željena vrednost. Lekovi iz grupe statina spadaju među lekove sa najmanje nus pojava. Jedino ako bolesnik oseti jake bolove u mišićima treba o tome hitno da obavesti lekara.

10. Koliko je povišena količina holesterola nasledna?

Osobe čiji su otac, majka, deda, baka, sestra ili brat doživeli preuranjeni infarkt srca ( za muškarce pre 55 godine, a za žene pre 65. godine života) u povećanom su riziku za infarkt srca i moždanog udara. Takvim osobama se preporučuju redovni kontrolni pregledi uz merenje krvnog pritiska i određivanje holesterola u krvi.

Izvor: časopis “Vita”